Trgovina je privredna delatnostkoja se bavi kupovinom i prodajom robe. Ona čini vezu između proizvođača i potrošača. Počela je da se razvija onda kada su pojedine ljudske zajednice počele da stvaraju višak nekog proizvoda. Sa razvojem čovečanstva rastao je obim i menjala se struktura svetske trgovine. Do najvećih promena došlo, posle velikih geografskih otkrića i pojave industrije.

Trgovina se deli na unutrašnju i spoljnu. Unutrašnja se obavlja na unutrašnjem tržištu jedne države, dok spoljna obuhvata razmenu robe između kupaca i prodavaca koji se nalaze u različitim zemljama. Prema toku kretanja robe razlikujemo izvoz (eksport) i uvoz (import). Kada je roba izašla ili ušla sa unutrašnjeg tržišta, ona je izvezena ili uvezena. Roba je u tranzitu kada se samo prevozi preko neke države.

Od ukupne vrednosti svetske trgovine, na razvijene zemlje dolazi oko 80%, a na zemlje u razvoju oko 20%. Cene na svetskom tržištu diktiraju velike kompanije. U međunarodnoj razmeni postoje razna ograničenja izazvana ekonomskim i političkim razlozima. Velika je nesrazmera izmedju razvijenih i nerazvijenih zemalja u veličini teritorije, broju stanovnika, ostvarenom dohotku i obavljenim izvozu. Razvijene zemlje uglavnom izvoze industrijske proizvode (mašine, saobraćajna sredstva) čije su cene srazmerno visoke, dok zemlje u razvoju najviše izvoze poljoprivredne proizvode i mineralne sirovine (nafta, rude metala i nemetala).

Trgovinski bilans je odnos između vrednosti uvoza i izvoza robe u toku jedne godine. Kada je vrednost izvoza veća od vrednosti uvoza u nekoj zemlji, onda ona ima aktivan (pozitivan) trgovinski bilans. U suprotnom je pasivan(negativan ) trgovinski bilans.

Platni bilans je trgovinski bilans plus svi drugi novčani prihodi (od inostranih turista, od uloženog novca u inostranstvu, od zarada sopstvenih stanovnika u inostranstvu) i rashodi (od domaćih turista u inostranstvu, od izdržavanja diplomatskih i drugih predstavništava u inostranstvu, od otplate spoljnih dugova).

Advertisements